Posle predsednika UEFA, FSS i Sportski centar u Staroj Pazovi posetio je još jedan važan gost. Predsednika Sudijskog komiteta UEFA Roberta Rozetija, koji je došao u društvu Zorana Lakovića, direktora Nacionalnih asocijacija UEFA, dočekali su visoko zvaničnici našeg Savez. Posle obilaska Sportskog centra, oduševljen onim što je video, nekada jedan od najboljih svetskih sudija, u ekskluzivnom razgovoru za sajt FSS govorio je o svojim uticima i poseti SCFSS, strasti i odlučnosti u fudbalu, VAR tehnologiji, odsustvu Italije sa SP, sećanju na Mundijal u Italiji, Maradoni i Stojkoviću, reprezentaciji Srbije u Kataru…
Imamo specijalnog gosta u Staroj Pazovi, to je gospodin Roberto Rozeti, čovek koji je ostavio neizbrisiv trag u italijanskom fudbalu u svetskom suđenju. Gospodine Rozeti, dobro došli u Staru Pazovu.
– Hvala vam puno, zaista je veliko zadovoljstvo biti u ovom predivnom Sportskom centru vaše fudbalske asocijacije.
Kakvi su Vaši utisci posle obilaska kompletnog kompleksa?
– Zaista lepo, mnogo lepo. Cela struktura je apsolutno u avandgardnom stilu. Poseduje sve što je potrebno. Tereni, smeštaj, VAR sobe… sve je na vrhunskom nivou. Sve čestitke na urađenom poslu. Ovo je Centar u kome može mnogo dobro da se radi.
Strast i odlučnost. Dve reči koje veoma često koristite kada govorite o fudbalu i Vašem profesionalnom uspehu. Da li i ovde kod nas vidite strast i odlučnost.
– U svakom smislu reči. Vidim strast, ali pre svega ljubav prema fudbalu. Naravno, što se tiče sudija, isto tako. Dodao bih i posvećenost. Treba da se radi svaki dan opsesivno i ozbiljno. Samo na taj način i sa svim tim preduslovima, može da se stigne do velikih rezultata.
VAR je prošlog meseca proslavio peti rođendan. Možda je vreme za neki bilans?
– Utisci su vrlo pozitivni. Broj grešaka je drastično smanjen. Često zaboravljamo da je pre pet godina bilo mnogo priznatih golova koji su postizani iz ofsajda od dva ili tri metra. Sada je to praktično nemoguće. Naravno, biće i dalje detalja za diskusiju tokom igre, u tome i jeste draž fudbala. Uvek ima situacija koje izazivaju kontroverze. Ono što je bitno, krupne greške su iskorenjene. Zato sam mišljenja da je VAR apsolutno neophodan modernom fudbalu i modernom stilu suđenja.
Mnogi kažu da VAR nije izmenio fudbal, nego ga je učinio čistijim i čestitijim?
– Apsolutno. To kaže i predsednik UEFA Čeferin, očistili smo fudbal od evidentnih i velikih sudijskih grešaka koje su često uticale na konačan ishod utakmice. Uticale su čak i na epilog velikih takmičenja, na neke važne momente u fudbalu. VAR je vrlo koristan instrument, ne možemo i ne želimo nikada više da se vratimo unazad. Kada danas gledamo neku utakmicu na kojoj nema video-tehnologije, nismo mirni i opušteni. A poenta je da se osećamo upravo tako.
I pored toga, da li ponekad osetite nostalgiju za starim načinom suđenja, bez video-tehnologije?
– Ne. zaista ne. Naprotiv, želimo da nastavimo u ovom pravcu i da još više unapredimo video-tehnologiju. Bitno je da glavni sudija i dalje ima apsolutni prioritet u donošenju odluke. To znači da nam treba veliki broj vrhunskih sudija na terenu ua igru, sudija sa stavom i autoritetom. Veoma je važno da sudije nastave što češće da donose odluke na terenu. A posle toga, imamo tu sigurnost, taj ‘padobran’ kao što je VAR, koji stupa na scenu kada sudije pogreše. Ali pre svega, imamo potrebu za kvalitetnim sudijama koje razumeju fudbal i koje dobro rešavaju komplikovane situacije tokom igre.
Rekli ste da VAR ima još mnogo prostora za unapređenje. Da li se to odnosi na one duge pauze dok se čeka odluka iz VAR sobe i na takozvane ‘sive zone’ kada ni ponovljeni snimak nije dovoljan da se otkloni sumnja sa sudijske odluke?
– VAR je u suštini mlad projekat, sećam se prvog seminara koji je održan marta 2014. godine u Amsterdamu. Uzmite vaš primer, kod vas je tek dve godine u upotrebi. Dakle, veoma mlad projekat koji tek treba da se dovede do perfekcije. Potrebno je mnogo rada, mnogo truda i strpljenja. Samo pažljivim potezima i korektnom metodoligijom određenih situacija, možemo da ga poboljšamo i da ga učinimo još efikasnijim.
Šta je teže, suditi utakmice ili obučavati mlađe i birati pravog sudiju za neku određenu utakmicu?
– Važno je da se ovaj posao menadžera za suđenje obavlja strasno, na ozbiljan i profesionalan način. Trudim se da svakoga dana dam svoj maksimum, da dam sve od sebe za dobro fudbala i za dobro tih mladih sudija o kojima ja i moji saradnici vodimo računa.
Za manje od mesec dana počinje Svetsko prvenstvo u Kataru. Kakva su Vaša očekivanja?
– Najvažnije je da ću konačno malo da se odmorim, jer turnir organizuje FIFA, a ne UEFA. Imaćemo 11 naših sudija, to je potvrda da Evropa raspolaže najboljim sudijama na svetu. Duboko sam uveren da je to zaista tako. Naravno da ću pratiti, ići ću u Katar da pružim podršku evropskim sudijama, ali i sudijama koje dolaze iz svih drugih krajeva planete.
A kada je reč o reprezentacijama, ko je po Vama favorit za osvajanje trofeja? Može li Srbija da bude iznenađenje turnira?
– Verujem da nas očekuje sjajan turnir. Ima mnogo reprezentacija koje mogu da konkurišu za najviši plasman. Naravno, nema sumnje da Srbija ima fenomenalnu ekipu.
Biće to još jedan Mundijal bez Italije. Grozan osećaj za svakog Italijana?
– Velika šteta. Za sve, ne samo za Italijane. Šteta za fudbal. Činjenica da klinci u Italiji deset godina nisu videli svoj tim na Svetskom prvenstvu, vrlo je zabrinjavajuća za ceo italijanski fudbal.
U vreme kada je naš aktuelni selektor Dragan Stojković briljirao na Mundijalu u Italiji, Vi ste imali 23 godine. Da li se sećate onih čuvenih utakmica protiv Španije u Veroni i Argentine u Firenci.
– Naravno da sam pratio. Inače, prvo Svetsko prvenstvo koje mi je ostalo u sećanju bilo je ono 1978. godine u Argentini. Ali sećam se i tih detalja iz Italije, naravno.
Budite iskreni, za koga ste navijali u duelu Maradone i Stojkovića?
– U tom momentu nisam bio toliko fokusiran na taj duel. U svakom slučaju, radi se o dva fanstastična fudbalera, dva čoveka koja su ispisala istoriju svetskog fudbala.
Kad smo već kod toga, da li postoji neki fudbaler zbog koga žalite što mu nikada u karijeri niste sudili zvaničnu utakmicu?
– Nikada nisam sudio Dijegu Armandu Maradoni. Nažalost. A to bi za mene svakako bilo čast i zadovoljstvo.
Srbija je svetskom fudbalu podarila mnogo velikih sudijskih imena: Gugulovića, Petrovića, Mažića… Vi lično, sada imate mnogo poverenja u Srđana Jovanovića koji je ovog utorka delio pravdu na vrlo važnoj utakmici u Ligi šampiona između Benfike i Juventusa. Znači li to da je Srbija plodno tlo za stvaranje dobrih sudija?
– Mislim da jeste. U Srbiji se uvek dobro radilo sa fudbalskim sudijama. Sinoć sam imao priliku da sretnem Zorana Petrovića i to je za mene bilo veliko zadovoljstvo. Reč je o čoveku koji mi je bio uzor kada sam počinjao da se bavim suđenjem i iskoristio sam priliku da ga pozdravim i da mu se zahvalim na svemu. Srbija je u prošlosti proizvodila sjajne arbitre. Imate i sada mladih sudija koje se sjajno razvijaju, među njima je svakako i Srđan Jovanović koji ima lepu budućnost. Ali ne samo on, tu je i Novak Simović i mnogi drugi. Treba samo da nastave sa napornim radom, da i dalje imaju ozbiljan i profesionalan pristup poslu i da čvrsto stoje na zemlji.
Poslednje pitanje, kada ste bili dete, da li ste navijali za Juve ili za Torino?
– To je pitanje na koje nijedan sudija ne bi voleo da odgovori.