Svi ljubitelji ragbi sporta u Srbiji čekaju početak poslednjeg turnira 6 nacija. Mi smo tužni jer smo se vratili iz Škotske, iz Edinburga. Imali smo to zadovoljstvo da prisustvujemo utakmici drugog kola koja se igrala između Škotske i Velsa.
Naša mala ekspedicija se uputila u Edinburg nekoliko dana pre meča sa ciljem da narodski rečeno, malo prođemo, obiđemo i osetimo duh grada. Edinburg je glavni grad Škotske koji nosi zasluženo nadimak Atina severa. Grad je prelep i sve u njemu odiše duhom stare Škotske. Kada dođete u Edinburg bukvalno ne znate kuda ćete se pre uputiti od dobrih pabova koji vas zovu na dobro pivo i tradicinalni škotski hagis, do obilaska zanimljivosti starog grada.
Sletevši na aerodrom u Edinburg posle par sati leta prošli smo brzo pasošku kontrolu i uputili se u Hotel Britanija. Lično mi je bilo zanimljivo da dok kupujemo kartu za autobus popularni dabldeker vozač nas obaveštava da ne vraća kusur, pa smo primorani da kartu za autobus platimo kreditnom kartom. Autobus sa aerodroma do centra je ekspres staje samo na nekoliko stanica i vrlo brzo stižemo u centar gde se nalazi i nas hotel Britanija. Hoteli su podigli cene jer se igra turnir 6 nacija i bezobrazno su skupi u tom periodu godine jer znaju da će biti puni zbog utakmica. Ako smo let preko Rajanera platili jeftino, hotel nas je malo “odrao” narodski rečeno. Mislim da mi u Srbiji imamo mnogo boljih hotela nego što je ovaj i njemu slični koje sam video u Edinburgu, ali nazalost mi uvek mislimo da je kod nas sve lošije nego u svetu, pa sve svoje dosta podcenjujemo. Brzo smo završili ček in u hotelu ostavili torbe i krenuli na našu sledeću odrednicu, a to je čuveni pab Gilford arms koji se nalazi blizu našeg hotela jer smo posle dugog puta ožedneli.
Odlučili smo da Edinburg obiđemo sutra pre utakmice, a želimo i da osetimo duh lokalnih pabova u kojim se živi punim plućima pre sutrašnjeg meča. Lokalni pabovi su popunjeni do poslednjeg mesta navijačima iz Velsa koji su došli u Edinburg u velikom broju, ali i lokalnim Škotima koji su tradicionalno u petak uveče izašli na pivo. Naravno glavna tema u svim pabovima je ragbi i utakmica Škotska-Vels. Pabovi su okićeni zastavama zemalja koje igraju 6 nacija, a pivo se toči u velikim količinama.Jedan deo nase ekspedicije je već u Gilford armsu dok drugi deo i moja malenskost tek dolazi u ovaj legendarni pab.
Gilford arms je stari pab iz 1895 godine i do danas danas je u vlasništvu jedne stare Škotske porodice. Pab je u viktorijanskom stilu i ima veliki bar i prelepe lustere dok podove krasi tepih koji neizostavan u svim pabovima na ostrvu. Dolazimo u pab i naručujemo Mrafis crni staut koji se proizvodi u Korku u Irskoj i koji nije ni malo jefitin, pinta je 5.50 funti.Uspevamo da sednemo što je pravo čudo jer pab je pun i Škoti vole da stoje i ćaskaju uživajući u pivu.Gosti paba su izuzetno prijatni u većini slučaja su to ljubitelji ragbija. Naravno atmosfera je sjajna i Velšani tokom cele večeri ne prestaju da pevaju svoje pesme, a mi se upoznajemo sa drugim gostima i vreme provodimo u časkanju sa njima.
Svi nas pitaju odakle smo i pomalo su iznenađeni da smo došli na utakmicu i da se u našoj zemlji igra ragbi što slušaju sa oduševljenjem. Jedan stariji gospodin mi kaže da je mislio da smo mi zemlja fudbala jer imamo dosta dobrih fudbalera, ali eto saznaje od mene i da umemo da igramo i ragbi. Škoti i Velšani vrlo malo znaju o Srbiji i nama Srbima. Ako nešto znaju to je da imamo dobre igrače u fudbalu i da je Novak Đoković iz Srbije. Lepo veče provedeno uz lepo ragbi druženje sa ostalim gostima završavamo kasno u noć fajrontom u pomenutom pabu i povratkom u hotel na zasluženi odmor jer nas sutra čeka dug i naporan dan.
Subota je dan utakmice i mi ustajemo rano da bi smo stigli sve sto smo planirali na dan utakmice. Kada smo u Škotskoj i prelepom Edinburgu moramo da probamo Škotski tradicionalni doručak koji je isti kao i engleski. Jedina razlika je u imenu. Odlazimo do paba Haimarket koji je blizu našeg hotela i naručujemo doručak. Moram reći da na prvi pogled doručak izgleda kao manji, ali kada na kraju završite sa njim shvatite da je za nas Srbe sasvim prihvatljiv jer mi smo uvek gladni, pa je veličina porcije glavno merilo. Šalu na stranu, posle doručka upućujemo se do škole Heriotersa koja je u centru. Sigurno svi vi koji pratite ragbi znate priču o našim Heriotersima koji su 1914. godine kao deca ratna siročad od strane naše vlade upućena na školovanje u Škotsku gde završavaju školu i otkrivaju ragbi sport koji donose 1918. godine u Srbiju. Škola je prelepog izgleda i danas je privatna. Školu je moguće posetiti ukoliko napišete ukoliko im pošanjete mejl i zamolite ih da posetite školu u kojoj su učili i studirali Srpski Heriotersi. Na vratima škole nas čeka čuvar koji kada smo rekli ko smo nam saopštava da čeka na nas poželevši nam dobrodošlicu.
Moram da napomenem da škola izgleda kao mali dvorac i dok čekamo na prijem dolazi direktorka škole koja se zdravi sa nama i kaže nam da je srećna da ljudi iz Srbije znaju za njihovu školu i da se nada da će nam se škola dopasti. Mi čekamo na gospodina Sima Frejzera arhivara škole uz kafu i čaj pomalo iznenađeni ovako toplim dočekom. Nismo dugo čekali gospodin Sim je došao i sa osmehom se upoznao sa nama poželeći nam dobrodošlicu.
Krećemo u obilazak škole. Svuda oko nas deca u uniformama koja se pripremaju za početak časova. Gospodin Sim nam priča kako je škola veoma ponosna na Srbe Herioterse i da čuva sećanje na njih. Izlazimo u predvorje škole i gospodin Sim nam pokazuje mesta gde su đaci nekad postrojavali pred početak časova. Stojimo na mestima gde su pre 100 godina stajali naši Heriotersi. Bukvalno smo se naježili. Gospodin Sim nam priča o istorijatu škole i kako je škola nekad funkcionisala, a kako funkcioniše sada u ovim modernim vremenima kojima je morala da se prilagodi. Saznajemo da osim toga što je privatna da se ništa drugo nije promenilo. Deca u školi se školuju i nose iste kravate kao i naši Heriotersi pre 100 godina. Naravno u školi se i dalje igra ragbi što izaziva osmeh na našim licima. Škola je velika sa velikim salama i učionicama. Mislim da je prelepo studirati u ovakvoj školi, a nas gospodin Sim vodi do sale gde je postavljena tabla u čast Srbskih Heriotersima. Škoti su veoma ponosi na Srbske Heriotere.
Gospodin Sim nam donosi arhivu škole sa fotografijama, svedočanstvom, pismima naših Heriotersa. Gospodin Sim je prava enciklpedija i pita nas ima li ko iz Šapca, Leskovca jer zna da su neki od Heriotersa bili rodom iz tih gradova. Držim u rukama forografije naših Heriotersa stare 100 godina i čitam njihova pisma gledajući njihova svedočanstva. Svi su bili odlični đaci. Fascinantno. Gospodin Sim nas gleda i kaže da kada nas vidi razume zašto je Toma Tomić najpoznatiji Herioter bio veliki jer kaže vi Srbi ste visoki i veliki ljudi što kod nas izaziva osmeh i ponos. Provodimo sa gospodinom Simom vreme pričajući o ragbiju, Srbiji i drugim temama, ali zbog nedostatka vremena moramo dalje jer utakmica počinje u 17.00 časova, a mi moramo na ručak i da obiđemo grad. Zahvaljujemo se gospodinu Simu i školi Heriots na gostoprimstvu u nadi da ćemo je posetiti ponovo. Zbogom Srbi uzivajte u ragbiju na rastaku nam poručuje gospodin Sim, a mi sa osmehom na licu odlazimo iz škole puni utisaka.
Krećmo u obilazak grada koji je po meni jedan od najlepših gradova u Evropi. Bio sam u Beču, Pragu, Krakovu, Briselu, Budimpešti, Rimu i drugim gradovima, ali Edinbrug je je prelep i odiše lepotom i duhom starih vremena. Krećemo od ulice Viktorija gde se snimao uveni film Hari Poter do palate Holiroad gde odseda kraljevska familija kada je u poseti Edinburgu. Palatu je moguće posetiti, a karta nije ni malo jeftina 15 funti. Posle posete palati krećemo pešačkom zonom ulicom Rojal meil do glavne i najveće tvrđave u Edinburgu koju uz katedralu takođe obilazimo. Obilazak katedrale je beslpatan dok se obilazak tvrđave plaća, ali vredi je posetiti jer je prelepa i u njoj je cela istorija Škotske.
Ulazimo na stadion i odlazimo u fan zonu da gledamo Irska-Francuska na ogromnom monitoru. Karte za ulazak na stadion više nisu na papiru i imamo ih u mobilnom telefonu u aplikaciji Škotskog ragbi saveza. Malo smo tužni zbog toga jer papir je papir i uspomena na utakmicu. Moderno doba i moderno vreme nosi i nove promene. Utakmica između Irske-Francuske je počela, a masa Škota je gleda na monitoru sa pivom u ruci. Imam utisak da većina navija za Irce.Kupijemo program utakmice za 5 funti koji izgleda kao knjiga i stojimo u red za pivo i kobasicu. Ogromni su redovi za piće i hranu koje kupujemo i odlazimo da gledamo utakmicu Irska-Francuska.
Irci u sjajnoj utakmici pobeđuju Francuze, a mi odlazimo da čekamo dolazak igrača Škotske. Masa ljudi se skupila, a autobus dolazi tačno na vreme kao što je i napisano. Igrači su izašli iz autobusa da polože dres na spomenik nedavnom preminulom igraču Škotske Dodiju Veru i krecu dalje prema stadionu peške praćeni ovacijama dok orkestar sa škotskim gajadama ide ispred njih i svira tadicionalne škotske pesme. Igrači prolaze na metar od nas, a ja primećujem Rasela, Hoga i ostale zvezde škotskog tima.
Sjajan je utisak videti igrače Škotskog tima tako blizu dok Škoti skandiraju njihova imena i glasnu viču Škotska, Škotska. Igrači ulaze na stadion, a mi se upućujemo do obližnje prodavnice suvenira da bi smo kupili nešto za uspomenu. U prodljavnici suvernira je strašna gužva i odlučujemo da ga posetimo posle utakmice.
Ulazimo na stadion i komentarišemo da će biti rasprodat, sa 70.000 ljudi na tribinama. jer za utakmice kada igra reprezentacija uvek se traži karta više. Sve karte bivaju rasprodate odmah preko klubova. Većina Škota gleda utakmicu u pabovima i kod svojih kuća.
Igrači izlaze na trening pred utakmicu, a mi slušamo spikera koji jasno i glasno kaže da smo dobro došli u hram škostskog ragbija BiTi Marifild stadion. Gledamo uz pivo pripremu za meč Škota i Velšana.Sedimo u prvom redu na stadionu i ispred nas je perfektno sređen travnati teren.
Utakmica počinje tačno na vreme, a pre utakmice tradicionalno članovi kraljevske porodice se upoznaju sa igračima uz pratnju kapitena oba tima. Intoniranje himne je nešto sasvim posebno gde obe himne peva ceo stadion. Uz zvuke gajdi himna Škotske zvuči fascinantno.
Utakmica počinje bez bilo ikakvog kašnjenja, a mi počinjemo da uživamo u ragbiju, glavnom razlogu našeg dolaska u predivni Edinburg. Lično sam veliki navijač Škotske, ali volim i Vels. Stadion je ispunjen do poslednjeg mesta, a pored mene sedi stariji gospodin u kiltu koji me pita odakle sam videvši moju zastavu. Kada je čuo da sam iz Srbije kaže da je to sjajno što sam došao zbog ragbija u Edinburg i pita me za koga navijam? Kada je čuo da navijam za Škotsku potapšao me po ramenu i uz osmen ponudivši mi viski iz male pljoske. Naravno da nisam odbio.
Sjajna utakmica u kojoj pada puno eseja na samo par metara od nas.Marifild je sjajan stadion.Naravno on nije noviji stadion kao što je to stadion Principaliti u Kardifu, ali Marifild baš zato što je stariji ima svoj šmek i leš je i bolje vidite utakmicu na njemu.Velšani imaju velike probleme u svom timu i Škoti dominacijom u drugom poluvremenu dobijaju utakmicu.Jednosatvno Škoti su igrali srcem i dobili utakmicu.Škoti retko kada gube na domaćem terenu.Moram da napomenem da je Marifild ragbi stadion da je u vlasništvu Škotskog ragbi saveza i da se na njemu igraju samo utakmice reprezentacije.
Pored Marifilda napravljen je još jedan manji stadion na kom igra lokalni klub Edinbrug, ali da se vratim utakmici. Škoti su igrali disciplinovano i borbeno. Skram je igrao sjajno predvođen iskusnim Riči Grejom. Škostska linija i bez Stuarta Hoga koji se na početku utakmice povredio i bio zamenjen igra sjajno. Fin Rasel na visini svog zadatka. Kada je Fin raspolozžn za igru Šoti pobeđuju sigurno.
Sjajna pobeda Škota i ovacije publike. Škoti su osvojili pehar Dodija Vera koji će se u budućnosti dodeljivati pobedniku utakmice Škotska-Vels. Igrači obilaze ceo krug na stadionu praćeni ovacijama. Veličanstvena atmosfera i milina za videti. Polako napuštamo stadion kupujući par suvenira u prodavnici suvenira sa utakmice i upućujemo se do Arkadi Bar restorana mesta gde imaju najbolji hagis u Edinburgu. Hagis su mlevene svinjske iznutrice uz njih kao dodatak dobijate krompir pire i šargarepu. Mislili smo da nam se neće dopasti, ali uz viski sos u kom se hagis u Arkadi Baru služi menjamo mišljenje i bukvalno smo odusevljeni ukusom. Edinburg je okupiran posle utakmice kada 70.000 ljudi sa stadiona okupira restorane i pabove bukvalno bez rezervacije nećete nikad ući u restoran ili pab.
Odušvljeni smo hagisom i mladim Poljakinjama koje su nas služile u restoranu uz Ginis nastavljamo da slavimo sa Škotima pobedu i obilazemo još par lepih mesta gde je živa muzika i gde se priča samo o utakmici i pobedi Škota. Nažalost rano letimo kući, pa baš i ne možemo da ostanemo do jutra slaveći pobedu Škota, a umor nas polako stiže tako da oko ponoći se vraćamo u hotel da odmorimo
Rano ustajemo i čeka nas let ka kući. Odlazimo na aerodrom puni utisaka. Kratak izlet u Edinburg će nam ostati u sećanju, a mi zajedno sa vama ćemo čekati poslednje kolo kada Škoti budu igrali sa Italijanima.
Zbogom prelepom Edinburgu i sjajnim Škotima. Zbogom Heriotersi. Nadamo se da ćemo se ponovo videti, a do tada neka živi duh Viliama Volisa i neka Škoti i dalje pobeđuju. Škoti su tako daleko od Srbije, a tako dobro se razumeju sa nama Srbima da smo se osećali kao kod kuće. Možda zato što imamo sličnu istoriju i što razumemo jedni druge na taj način još od Heriotersa 1914 godine vezuje nas prijateljstvo koje će nadam se trajati i dalje.
Autor: Dragan Petrović
